Ovo je priča o putu koji je prešao moj tata. Svaki detalj ovog puta me duboko dirnuo i zbog toga vam želim ispričati sve što ja znam o ovom nevjerojatnom životnom iskustvu koje je moj tata prošao.
Camino de Santiago ili put Svetog Jakova je put od oko 800 kilometara koji se prelazi pješice, na konju ili biciklom. Tata je išao pješice, francuskom rutom.
Krenuo je iz Zagreba avionom do Bordeuxa. Let je trajalo više od tri sata. Zatim je išao vlakom do starta koji je u francuskom gradiću Sain Jean Pied de Port. Od tamo je krenuo skupa s dva prijatelja s ruksacima na leđima.
Prvi dan je najteži jer se moraju prijeći Pirineji visoki oko 1450m.
Svaki dan su hodali u prosjeku 28 km i tako 29 dana. Ponekad su hodali po izrazito teškom terenu prepunom velikog Kamenja i krhotina od stijena. Bilo je nekoliko vrućih dana kada su morali češće stajati i odmarati. Bilo je i kišnih dana kada je bilo jako teško i sklisko za hodati.
Kada su prešli otprilike pola puta započele su i prve ozljede. Žuljevi, upale mišića, tetiva i ligamenata. Tata je imao samo jedan žulj i natečen desni zglob, ali je uspio izdržati. Smršavio je 4 kg za vrijeme puta. Probao je neka tradicionalna španjolska jela i upoznao ljude iz cijelog svijeta.
Cilj je u španjolskom gradu Santiago de Compostela. Tata je išao sve do atlantskog oceana, na kraj svijeta.
Sretno se vratio kući, umoran ali ispunjen i sretan što je doživio nešto tako posebno. Ja sam jedva dočekala da ga izgrlim i da mi ispriča sve o letu avionom i svemu što je doživio jer sam bila jako tužna i plakala sam kada je odlazio iz Odre.
Piše: Iva Čičak